ELEKTRONSKO FAKTURISANJE BIĆE OBAVEZNO TEK OD 2023 GODINE

Od kako je donet novi Zakon o računovodstvu u Oktobru 2019 godine jedna od velikih tema su fakture u elektronskom obliku. Naime, odredbama tog zakona predviđena je obaveza obveznika tog zakona da od 1. Januara 2022 godine sastavljaju i dostavljaju fakture (račune) u elektronskom obliku.

Međutim, u međuvremenu je donet još jedan propis u vezi sa elektronskim fakturama u Junu 2020 godine (Pravilnik o načinu i postupku registrovanja, evidentiranja i dostavljanja elektronskih faktura, formatu elektronskih faktura, kao i načinu i postupku prihvatanja i odbijanja elektronskih faktura – u daljem tekstu: Pravilnik o elektronskim fakturama), a uskoro se očekuje i donošenje Zakona o elektronskom fakturisanju.

S obzirom da će donošenje Zakona o elektronskom fakturisanju uvesti značajne novine u ovoj oblasti i verovatno uticati na odlaganje roka za početak primene elektronskih faktura u skladu sa Zakonom o računovodstvu, savetujemo privrednim subjektima da sačekaju donošenje Zakona o elektronskom fakturisanju pre nego što donesu odluku o tome kada će i kako uskladiti svoje poslovanje sa obavezama iz navedenih propisa.

U ovom tekstu ćemo objasniti šta nas očekuje donošenjem Zakona o elektronskom fakturisanju i kako će to uticati na različite rokove u vezi sa obavezom elektronskog fakturisanja.

Zakon o elektronskom fakturisanju

Donošenje Zakona o elektronskom fakturisanju se očekuje uskoro, u svakom slučaju u toku drugog kvartala 2021 godine.

Elektronsko fakturisanje u skladu sa Zakonom o elektronskom fakturisanju imaće sledeće karakteristike:

  • Slanje, prijem, evidentiranje, obrada i čuvanje elektronskih faktura se vrši preko Sistema elektronskih faktura (u daljem tekstu: SEF) kojim upravlja Ministarstvo finansija;
  • Elektronska faktura se izdaje i prima u skladu sa srpskim standardom elektronskog fakturisanja, a to će biti XML format UBL 2.1;
  • Slanje faktura u SEF se može vršiti direktno (eksport iz softvera ili ručno) ili preko posrednika;
  • Slanja faktura preko SEF je obavezno za obveznike PDV a nije obavezno (ali je moguće) za privredne subjekte koji nisu obveznici PDV;
  • Za fakture u kojima je jedna strana subjekat javnog sektora, primena SEF će se odložiti u odnosu na rok predviđen nacrtom zakona;
  • Za fakture između obveznika PDV (koji nisu subjekti javnog sektora) obavezna primena SEF je od 1. Januara 2023 godine, ali je moguće i ranije korišćenje (po uspostavljanju tehničko-tehnoloških uslova).

Predviđeno je da Centralni registar faktura (CRF) prestane da radi kada počne primena SEF za subjekte javnog sektora.

Pravilnik o elektronskim fakturama koji je donet u Junu 2020 godine takođe će prestati da važi kada počne primena Zakona o elektronskom fakturisanju, jer tada prestaju da važe odredbe Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama na osnovu kojih je donet pomenuti pravilnik.

Kako će Sistem elektronskih faktura funkcionisati za obveznike PDV?

S obzirom da će postojati jedinstveni format za elektronske fakture, realno je očekivati da će svi ili barem najveći broj proizvođača softvera implementirati mogućnost eksporta faktura u format koji bude utvrđen srpskim standardom elektronskog fakturisanja (format UBL 2.1).

Fakturisanje će se vršiti kao i do sada, a umesto slanja kupcu će se vršiti eksport iz softvera u odgovarajući format i slanje u SEF.

Kupac će dobijati obaveštenje o fakturi od SEF, vršiće njenu proveru pristupom SEF i prihvatiti ili odbiti fakturu u roku od osam dana od prijema. Ako prihvati fakturu, preuzima je i učitava u svoj softver.

Prema tome, neće postojati obaveza korišćenja usluga informacionog posrednika.

Oni koji ne koriste takav softver vršiće ručni unos u SEF ili će slanje u SEF vršiti preko informacionog posrednika.

Zašto se uvodi obaveza elektronskog fakturisanja za privredne subjekte?

Bez obzira na sve druge (pozitivne ili negativne) aspekte obaveznosti elektronskog fakturisanja, najvažniji razlog uvođenja ovakve obaveze u bilo kojoj zemlji je smanjenje PDV jaza (VAT Gap), odnosno razlike između teorijski mogućih i stvarno prikupljenih prihoda od PDV.

Od zemalja Evropske unije do sada su obavezne elektronske fakture za obveznike PDV uvele Italija (od 2019 godine) i Mađarska (od 1. Jula 2020 godine). Italija je zemlja koja je imala najveći nominalni iznos PDV jaza u 2018 godini u EU: 35,4 milijarde evra (oko 25% ukupnog PDV jaza od 140 milijardi evra u celoj EU).

Izvor: neobilten

Žao nam je, ali desni klik je isključen na ovoj stranici...