LISTA KOMPANIJA U SRBIJI SA NAJVEĆIM PROCENTUALNIM RASTOM

Kreiranje liste brzorastućih kompanija od posebnog je značaja za shvatanje aktuelnih tržišnih trendova. Razumevanje zašto pojedine firme uspevaju u trenutku kada druge posrću ili stagniraju razdvaja investitore koji “igraju na sreću” od onih koji su dobro obavešteni i žele pažljivo da ulože svoja sredstva.

Iz tog razloga, na najvećim tržištima kapitala godinama unazad postoje prestižne liste “najbržih kompanija”. Primera radi, među najviše citiranima su one koje svake godine sastavlja časopis Financial Times ili S&P rangiranje Fastest Growing S&P 500 kompanija koje u berzanskom trgovanju kotira Wall Street.

Biznis.rs donosi listu Brzorastućih kompanija u Srbiji u poslednje tri godine za koju su dostupni obrađeni finansijski izveštaji (2018-2020.), prema podacima kojima raspolaže CompanyWall.

Uspešni zato što imaju traženi proizvod

U našoj analizi izdvojeno je 20 domaćih kompanija koje su ostvarile najbrži rast. Realizovana razlika u prihodima, dobiti i broju zaposlenih između poslednje i prve obračunske godine ujedno predstavlja najvažnije posmatrane parametre u određivanju brzorastućih kompanija, u skladu sa matematičkom formulom i definicijom koja se za ovakve liste koristi na razvijenim tržištima.

Sa razvojem tržišta kapitala u dvadesetom veku postojala je izražena potreba investitora da se na neki način definiše koja su to brzorastuća preduzeća jer su ona uvek zanimljiva za ulaganje. Prva osoba koja je iskoristila ovaj termin bio je američki ekonomista i pionir u istraživanju poslovanja malih preduzeća Dejvid Birč (David Birch) u svom izveštaju „The Job Generation Process“ iz 1979. godine. Prema njemu, brzorastuće kompanije su one koje u četiri uzastopne godine ostvaruju prosečan CAGR od 20 odsto, sa početnom bazom prihoda od minimum milion dolara. To znači da se za pomenute četiri godine njihov prihod udvostručuje (odnosno beleže ukupan rast od najmanje 107,36 odsto). Kasnije je njegova definicija bila dorađena od strane različitih međunarodnih institucija.

OECD za ovaj termin uzima nešto šire parametre – to je firma od najmanje 10 zaposlenih, čiji prosečan godišnji rast prihoda ili broja zaposlenih iznosi najmanje 20 procenata godišnje za period od minimum tri godine. Ministarstvo privrede Republike Srbije je preuzelo OECD definiciju prilikom određivanja brzorastućih kompanija kojima se daju subvencije.

Kompanije koje su listirane u prvih dvadeset potiču iz nekolicine različitih poslovnih delatnosti, tako da se ne može uočiti vidljivi patern po tom parametru. One su, doduše, nesumnjivo imale proizvode i usluge koje su bile tražene i za vreme pandemije, a možda u tom periodu čak i više. Tako se na listi nalaze po dve kompanije koje se bave trgovinom, pripadaju tekstilnoj industriji, proizvode ambalažu ili se bave proizvodnjom delova za auto-industriju. Prisutna su još i preduzeća koja se bave programiranjem, pružanjem konsultantskih usluga, kao i jedan autobuski prevoznik.

Ali, pored tražene “robe”, polovina kompanija iz Top 20 takođe je imala velike vlasnike ili partnere iz inostranstva na koje je mogla da se osloni u svakom trenutku, ako ne finansijski, onda barem u savetodavnom smislu. Na primer, to su Oracle, Gruner, Greiner, Italtex, Flash, Adient, Amphenol, CPA Global…

Rast prihoda i dobiti u posmatranom trogodišnjem opsegu postigli su svi listirani poslovni subjekti, ali najveći skok dobiti u procentima imalo je beogradsko kurirsko preduzeće D Express, jer je njegovih 369,4 miliona dinara ostvarenih u 2020. godini predstavljalo uvećanje od čak 25.772,41 odsto u odnosu na rezultate iz 2018. godine.

Kada se gledaju apsolutni iznosi, rekorder po dobiti u poslednjoj obuhvaćenoj godini bila je kompanija Flash iz Apatina, sa 800,6 miliona dinara.

Najveći rast broja zaposlenih u Top 20 zabeležila je kompanija Amphenol Automotive Company, sa 45 na 537, ili izraženo u procentima, 1.093 odsto više za samo tri godine.

Primetno je da su firme koje su zabeležile najveći rast, njega ostvarile na osnovu uvećanju neto dobiti, a u isto vreme imale značajno manji rast broja zaposlenih ili ukupnih prihoda.

Metodologija prema svetskim standardima

Kako bi rangiranje domaćih preduzeća po brzom rastu bilo izračunato što je preciznije moguće, u našu jednačinu uključeno je nekoliko ključnih indikatora. Na prvom mestu, to su podaci iz predatih završnih finansijskih izveštaja u poslednje tri godine, među kojima su posebno istaknuti ostvaren rast prihoda, dobiti i zaposlenih u posmatranom periodu.

Dodatno, neophodan kriterijum je da preduzeća imaju pozitivnu dobit u poslednje dve izveštajne godine, kao i da nisu bila pod blokadom transakcijskih računa na dan rangiranja. Njihov ostvareni prihod u poslednjoj izveštajnoj godini ne sme biti ispod 15 miliona dinara.

Sve kompanije koje zadovoljavaju te kriterijume takođe moraju posedovati najviše rejtinge bonitetne kuće CompanyWall, odnosno AAA, AA+ ili A+.

Navedeni pokazatelji prihoda, dobiti i broja zaposlenih potom su uneti u jednačinu složene godišnje stope rasta (Compound Annual Growth Rate – CAGR) za posmatrani period. CAGR se često koristi kod procene rasta tržišta, a u ovom slučaju poslovanja kompanija, i to u srednjoročnom periodu. U principu, CAGR predstavlja stopu prinosa (Rate of Return, RoR) koja bi bila potrebna kako bi neka investicija porasla od početnog do krajnjeg bilansa, pod pretpostavkom da je realizovana dobit reinvestirana na kraju svakog mernog perioda životnog veka investicije.

Potrebno je istaći i da su u listi izostavljena preduzeća sa godišnjim prihodima manjim od pet miliona dinara, neto dobiti manjom od 400.000 dinara, te brojem zaposlenih manjim od deset.

Ovo je urađeno da bi se izbegla “zamka” niske baze. Naime, pri niskoj bazi, veoma je lako postići visoke stope rasta. Recimo, neka firma može da bude otvorena u novembru 2018. godine i da u zvaničnim izveštajima za tu godinu ostvari svega 100.000 dinara, a onda već u dve realizuje po više desetina miliona prihoda. Jasno je da je ovaj ogroman rast i formalno istinit, ali potpuno nerealan.

Izvor: biznis.rs

Žao nam je, ali desni klik je isključen na ovoj stranici...